Dragi Čarlse,

Zamolio sam Lili da mi pomogne oko poklona za Auroru. Nisam mogao da obuzdam osmeh dok sam je zamišljao kako stoji ispred mene, malena, sakrivena iza Anine noge, stidljivo me proučavajući. Srce mi je lupalo od uzbuđenja, mada putujem tek za nedelju dana. Onda sam se setio kako sam za njen prvi rođendan samo poslao haljinicu i medaljon, objašnjavajući Diegu da sam nesposoban da letim jer me je uhvatio išijas. Bilo je to prvi put da sam ga slagao, u životu. Znao je vrlo dobro o čemu se radi i nikada to nismo ponovo potezali. Mlađi je od mene šest godina, ali trenutno je on taj koji igra ulogu starijeg brata. Stvarno sam ponosan na njega. Kada pomislim na prvu uspomenu, vratim se 39 godina unazad, vidim kako stojim između majke i oca u dnevnoj sobi, uglavnom zbunjen, dok pred sobom u plavo-belom ćebencetu vidim umotanu nepoznatu bebu, koja će kasnije postati moj najbolji prijatelj. Doduše, tek pošto preživimo njegove prve korake, prve reči, konstantne tuče i rivalstva, ali i sve one najvažnije stvari koje su nas definisale kao braću, sve radosti i tragedije. Brinuo sam o njemu celog života, naročito kada smo ostali bez oca, trudio sam se da mu sve nadoknadim, kako mu nikada ne bi nedostajalo podrške. Do nesreće je i mogao da se osloni na mene, ali pošto mi se život okrenuo naglavačke, morao je da preuzme, spreman ili ne. Nikada neću zaboraviti šta je tada sve uradio za mene. Sedeo je do 3 ujutru, a nekada i cele noći i razgovarao sa mnom, čupao me iz kandži svih košmara na javi koji su me kidali. Davao mi je vremena da počnem da se oporavljam, nikada mi ništa nije zamerio. Kada se preselio zbog novog posla, morao sam da naučim da živim bez njega i preuzmem uzde ponovo. Ali, kao što znaš, moji konji su besni i razuzdani, nisam uradio stvari ni blizu najbolje što je moglo. Diego sada ne odobrava moj način života koji se ljulja od euforije do očaja, ali znam da me beskrajno voli. Kad mu dozvolim da priča, savetuje me najbolje što zna. U tim trenucima vidim da je postao čovek kakav sam se uvek nadao da će postati. Ali ne može ni da zamisli kako je ostati beskućnik i brodolomnik u sopstvenoj kući.

Mada znam da bi sve dao da budem srećan, svestan sam da sreća nije nešto na šta mogu da računam u ovom životu.

Na desnoj ruci, iako već imam istetoviran ceo rukav, uradio sam juče Aurorino ime, tankim pisanim slovima, smeštajući ga tako da prkosi svemu mračnom do sada.