Dragi Čarlse,

Ispravni nas je pozvao da proslavimo njegove završene Master studije. Voleo bih da smo Debeli i ja mladi kao on i Riđi i da takve stvari i dalje mogu da nas usreće. Pokupili smo se u četvrtak posle posla i nacrtali se u kafiću Red u kojem imamo običaj da zaglavimo. Neukusno uređen, ali ipak prijatan. Okretali smo ture kao da nismo pili godinama. Nije bila velika gužva, svega nekoliko stolova i nervozni barmeni. U velikom društvu koje je bilo prilično glasno za stolom pored, sedela je i Zvezda nove generacije, glumica koju sam pre nekoliko meseci upoznao sasvim slučajno, ali nisam joj ni prilazio niti joj se javio, znao sam da upoznaje stotine obožavalaca i da nema razloga da me se seća. Na povratku iz toaleta sam je sreo na stepeništu, sklonio sam se u stranu skrenutog pogleda kako bi mogla lako da siđe. Ali, uhvatila me je za biceps:

– Ja tebe znam!

– Da, znaš me.

Nasmejao sam se, odajući joj da ni sam ne verujem u to što se dešava.

– Hajde, brzo sa mnom.

Povukla me je za ruku. Pošao sam bez pogovora. (Bez jakne, bez telefona, bez da sam se ikome javio.) Nemam predstavu zašto!

– Idemo da prošetamo mog psa, sama je celog dana. Mrzi me da idem sama, a i hoću da se upoznamo lepo. Je li to ok?

Prebacila je ruku preko mog ramena, namigujući barmenima pri izlazu. Nasmejala se iskreno. Shvatio sam zašto je toliko popularna. Stvarno je prelepa. Znam da je i talentovana, sećam se da sam posle nekoliko njenih filmova bio prijatno iznenađen. Nisam, ipak, imao nameru da joj laskam. Ustvari, nisam imao pojma kako bi trebalo da se ponašam. Ušli smo u njen auto i krenuli prema centru grada. Bila je dobro raspoložena, ispitujući me o mom životu, delujući zainteresovano da sazna što više. Ma, situacija je bila potpuno besmislena i čudna, prosto nemoguća. Nisi spremna da čuješ ni delić moje priče, niti upoznaš moj puknuti život, pomislio sam. Izvrdavao sam istinu i pričao nebitne stvari vezane za posao. Pokušao sam da uzvratim sličnim pitanjima, jer zaista ništa nisam znao o njoj, ali se njeno lice tada naprasno uozbiljilo, kao posle pokušaja invazije u njenu privatnost. Teret slave. Odustao sam, želeo sam da se opusti i da lepo provedemo vreme, ipak sam dobio takvu privilegiju! Čekao sam u kolima dok je išla po psa.

Za minut je istrčala prelepa crna ženka, presrećna što je konačno u društvu. Bilo je očigledno da su duboko vezane. Izašao sam iz auta i posle detaljnog njuškanja, očigledno, prošao test.

Zvezda se smešila, zavodeći me.

– Večeras moram da ostanem sa ekipom, ali, da li bi se video sutra sa mnom?

Klimnuo sam glavom, glumeći šmekera. Stvarno sam se trudio da ostanem pribran, ali sumnjam da mi je uspelo.

Na putu nazad ka Redu, na raskrsnici smo čekali na crvenom svetlu. Saobraćajac je bio nezainteresovan i odsutan, ali pošto ju je prepoznao, drastično je promenio izraz lica, nesvesno mlatarajući rukama bez ikakvog smisla. Ošacovao me je, pa vratio pogled na nju. Nagazila je gas, a na mom osmehu je mogao da pročita: Možeš samo da sanjaš!

Jebote, Čarlse, dođe mi da napišem roman.