Dragi Čarlse,

Lili je stajala ruku prekrštenih iza leđa, držeći telefon i zureći u moje knjige, poređane bez nekog posebnog reda, kao da ih vidi prvi put. Njeno preozbiljno lice i nesvesno klimanje bradom mi je bilo presmešno. Desna noga joj je nervozno cupkala. Odjednom se okrenula:

– Nisam htela da prisluškujem juče, ali čula sam da si dobio karte za večeras. Ruski carski balet, sigurno će biti fantastično. Oni su svetske zvezde! Slušaj šta piše:

’’Ovaj plesni ansambl danas ima preko 40 umetnika iz najboljih baletskih škola Moskve, Sankt Peterburga i Perma. Deluju pod mentorstvom uglednih baletskih učitelja, a njihovo stvaralaštvo temelji se na izvođenju klasičnih baletskih dela i plesnim delima savremenih autora. Predstave uključuju virtuozan ples i prekrasne kostime Boljšoj i Mariinsky teatra.’’

Večaras je na programu Carmen i Bolero. Nikada nisam gledala tako nešto, pa…

– Ako si čula sve, onda znaš i da nisam raspoložen da idem. Daću ti karte, pa povedi koga god želiš.

– Nemam koga da vodim. Moj dečko to ne voli.

Gledao sam je bez reakcije na licu, mada sam se u sekundi preznojio. Dečko?? (Samo iskuliraj…) Verovatno ga je pominjala, ali sam tada bio pijan ili nešto još gore. Možda i nije, samo me testira. (Iskuliraj, svakako…)

– Ok, ako si baš zapela.

Program je bio najavljen za 20h. Imali smo savršena mesta, tako da nas niko nije preskakao i podizao. Oko nas su sedele uglavnom žene, bakice i njiihove male princeze u kvazi-baletskim haljinicama. Lili je nosila upadljivo lažni Burberry mantilić. Bože, kad bih se samo nekad na putovanju setio da joj kupim garderobu… Čista, plava kosa joj je padala po ramenu, zaklanjajući joj veći deo lica. Ne znam čime sam je zaslužio. Ušla je u moj život preko preporuke, a tada sam pristao da je zaposlim iz čistog sažaljenja. Nisam mogao ni da zamislim koliki će mi postati oslonac i prijatelj. Da, ja sam, ustvari, jedini koji je ovde za žaljenje. Tako lepa i toliko blizu, podsetila me je na Irkinju. Nije odvajala pogled sa scene. Disala je uzbuđeno dok je preglasna muzika odzvanjala svuda oko nas. Zaista su igrali perfektno. Impozantna scenografija se promenila četiri puta. Klinci su delovali iskusno, kao da se bave baletom već 40 godina, iako vodeći solista, Seveliova Lina, ima samo 24 godine. Kao što znaš, nisam ljubitelj baleta, ali ove opere obožavam – povremeno sam zatvarao oči želeći da me muzika, koja je bila tako poznata i bliska, odnese negde mnogo dalje, visoko iznad svega ljudskog, mračnog, bolnog. Grlo mi je bilo stegnuto, kao i zubi, iako sam pokušao da se opustim,  zavalivši se duboko u stolicu.

U tom trenutku setio sam se Alme i njenog komentara koliko joj čudno nekad delujem, da moje izjave umeju da dobiju nekakav čak ženski prizvuk i kako dozvoljavajući sebi takve ekstreme u ponašanju, ona ima problem da me zaista shvati. U pravu je, pomislio sam.  Ipak sam hteo da ostanem pravo muško, makar  ispred Lili. Sabrao sam se, ispravio i nakašljao.

Kada sam konačno pogledao u Lili, oči su joj bile pune suza, gledala me je bez reči, osvojena muzikom i celokupnom energijom koja je pritiskala salu.

Uzela je moju ruku i poljubila mi dlan

– Hvala ti! Mnogo te volim!