Dragi Čarlse,

Devojke su spavale zajedno u našem bračnom krevetu, disale su naizmenično, povremeno se meškoljeći. Izgledale su kao princeze u identičnim Eileen West spavaćicama koje sam im kupio u Amsterdamu par meseci ranije. Iz svoje crvene fotelje za čitanje, gledao sam ih opčinjen i još uvek kompletno obučen. Nisam mogao da odvojim pogled. Pored jastuka je stajao Sofkin dnevnik, prepun teorema i najnovijih zaključaka o životu:

– omiljena boja? *Roze, ljubičasta, plava i zelena.

– omiljena lizalica? *Ogromni lilihip.

– omiljena hrana? *Špagete! To je prosto.

– omiljena zivotinja? *Veverica.

– omiljena riba?  *Som, riba šaran i riba Glavonja. 

Sofi, riba glavonja ne postoji.  *U mojoj duši postoji!

– godišnje doba?  *Jesen, jer tada slavim rođendan.

Nasmejao sam se iskreno, zamišljajući je kako izgovara zla slova Č, R i L.

A onda odmah rastužio. Ponovo sam propustio trenutke koji se nikada neće ponoviti.

– Zdravo, ljubavi.

– Šta ste radile dok me nije bilo? Jesam li vam nedostajao?

– Bile su mi koleginice sinoć, ali Sofi uporno nije htela da spava. Mislila sam da će se razboleti, toliko je bila plačljiva, tražila te je nekoliko puta, ali već si bio u avionu. Idem da stavim kafu. Volim te.

Poljubila me je kako samo ona zna. Sigurno sam sve umislio, pomislio sam. Sve je u redu.

– Tata!

Poleteo sam u zagrljaj najdražem biću na svetu.

– Mama i ja imamo tajnu, ali rekla je da ne smem nikome da je ispričam, čak ni tebi.