Njena uniforma ležala je uvek na istom mestu, pažljivo složena da ne istrpi nikakve tragove, a pločica sa imenom nije otkrivala ništa više od toga. Adidas patike, pretežak ranac i glomazni ručni sat, na kome je vreme otkucavalo brže nego što bi trebalo, dežurali su da neko ne naiđe. Svaki put kada je pokušala da izgleda nevino, nešto mračno bi joj isplivalo na površinu očiju, mahnulo svojim reptilskim repom u znak upozorenja, odmah zatim silovito krenulo ka njemu, uhvatilo ga za vrat i steglo toliko jako da mu zaustavi krvotok, dok bi on mirno dozvolio da mu pišti u ušima, a borbu za vazduh koja bi trajala par sekundi duže nego što bi iko izdržao, iščekivao je kao dete božićni poklon.

U tom trenutku, Mrzim te joj se ispisivalo na usnama koje nisu progovarale, ali su se stezale u grč. Mrzim te što uvek moram da se vratim ovde. Potrudiću se da me zapamtiš. Bićeš mi kriv za sve. Mrzim te, kad bi samo znao koliko.

Bar je on to tako čuo. Prihvatio je mržnju. Mogla je da ga mrzi, dokle god se vraćala.

Džo. Insistirala je da je ne zove po imenu. Džo. I Džon. U nekom drugom životu, neko bi pomislio da ta stvar nije slučajna. Ali on je znao bolje. Znao je kako izgleda sila prirode, znao je koliko puta je izgubio takve bitke, znao je da je sumanuto što je i dalje u tome, ali nije bilo izgleda da to pomene ili promeni.

Stajao je na padini i gledao u bezbrižno krdo u podnožju, zaslepio ga je sunčan dan, a drveće je bilo toliko zdravo i jako, kao da će proći vekovi dok ne prepuste to mesto nekim drugim generacijama, nebo je bilo čisto i svetlo plavo, a vibracije pod nogama nisu nagoveštavale ništa loše. Dok je izvukao slamku iz šešira i stavio je među zube, vulkan je već eksplodirao i lava je puzila ka njemu, smejući se njegovom naivnom, zabezeknutom izrazu. Uvijala se i zavodljivo mu se približavala, toliko vrela i preteća, da nije ni pokušao da se pomeri, samo je zažmurio. Pepeo koji mu je već odavno bio na trepavicama, se zacenio od smeha. Lava ga je tog momenta prekrila, istopila svo drveće na putu, istopila mu noge i ruke, glavu i poslednju misao: Hoću još…