Dragi Čarlse,

Malo je reći da sam stavljen pred svršen čin kada mi je saopšteno da ću držati uvodni govor na godišnjem Business Forumu u ime Kompanije. Setio sam se mladog sebe kako sam tada željan, a uskraćen za prilike i dokazivanja bio ljut na ceo svet, a sada mi je došlo da skrcam kutiju tableta i padnem u komu, samo da eskiviram tu ’’čast’’.

Ipak, kada mi je Dante, kao usput, saopštio da će moja Porcelanska lutka možda biti tamo sa svojim novim dečkom, nekako sam se naterao da sednem za računar i iscedim malo inspiracije. Da, govor je brzo bio spreman, ali ja ni blizu. Nisam imao problem sa nastupom, samo sam sve to smatrao već besmislenim, a dugo se nisam tako eksponirao pred ljudima. Lili je uzela slobodne dane da bi obišla roditelje van grada, tako da sam bio prepušten svojoj lenjosti i neukusu. U Hugo Boss-u su me ipak ubedili da sam najzgodniji čovek na svetu. Trebalo je samo još da obezbedim pratnju, ali sve žene u mojoj crnoj knjižici me odavno mrze.

Zato sam našao alternativu: Google search- poslovna pratnja.

U moru ’’tretmana’’ i sličnih usluga, pronašao sam par ozbiljnih brojeva. Odradio sam to toliko bezosećajno i mehanički, da nisam ni stigao da razmišljam o moralnom aspektu cele akcije.

Glas sa druge strane je zauzeo poslovni stav: Možda biste hteli da mi kažete neke svoje afinitete, kako bih vam odabrala najbolje. Sve moje devojke su vrhunske, kao i momci – seks se podrazumeva, a diskrecija je zagarantovana. Recite mi ako ste zainteresovani za neke posebne usluge, pa ćemo razgovarati o ceni.

Sve u životu se svelo na transakcije, pomislio sam. Razmena energije i iskustava kao krajnji cilj je davna prošlost. Novac je postao univerzalni jezik i jedino iskreno sredstvo komunikacije.

Rekao sam: Želim da je dobro upoznam, prijem na koji idem je vrlo bitan i moram je uputiti u detalje. Valjda me je bilo sramota da sam sebi priznam da sa 45 godina pravim strategiju kako bih jednu ženu napravio ljubomornom.. Nastavio sam: Želim lepu i obrazovanu, pošaljite plavušu, lobi Hotela Hilton, 18h.

Kasnio sam, po običaju, ali mi je bilo jednostavnije da optužim Nikolasa kako ne ume da vozi. Osetio sam neobičnu nervozu i svakim minutom se cela zamisao činila glupljom..bio sam na ivici nekakve paranoje. Bacio sam pogled i video je s leđa u sumnjivo diskretnoj haljini, tako se jasno videlo da se radi o elitnoj organizaciji. Nešto mi nije dalo da se približim, ali sam ipak nastavio da hodam. Osetila me je i lagano se okrenula, a ja sam se oduzeo:

– Lili??!!