Dragi Čarlse,

Odbor nam je u svom maniru najavio kadrovske promene u sektoru u poslednjem trenutku, što za sve nas redovno znači – pakao, ne toliko zbog transfera znanja koliko zbog navikavanja na nečije ponašanje i uklapanje u tim. Pošto Tom odlazi u inostranstvo, u sektor su nam doveli ženu, koju su ’’preoteli’’ predstavništvu sa kojim smo najprisnije sarađivali, da ga zameni. Možeš samo da zamisliš nas petnaestoricu kada se pojavila na vratima. Ne kažem, nekad prija malo razbiti sav taj testosteron, ali ja nisam imao živaca za ovakvo muško-žensko adaptiranje, na jedinom mestu gde ne dozvoljavam ženama da me ometaju. Međutim, Debeli, Riđi i Ispravni su je odmah uvrstili u našu malu ekipu, što me je dodatno iznerviralo, presedala mi je svaka cigareta i svaki ručak, jer sam morao da se pravim kulturan. U podsvesti me je žuljala ideja da je odnekud znam od ranije, ali nikako nisam mogao tom osećaju da dam ni oblik ni dimenziju. Alma inače ne izgleda loše, ali nije moj tip – ima stila, lepe plave oči, ali se previše šminka za moj ukus. Udata je i ima dva sina, a koliko sam uspeo da primetim, ogrezli je radoholičar, što je jedino što svi imamo zajedničko. Posle nekog vremena, morao sam sebi da priznam da od svih tipičnih ženskih priča koje sam očekivao, nisam dobio ništa. Alma je jedna od nas. Ne štedi psovke kad priča o Odboru, duhovita je i uklapa se kao ključni točkić u naš rasklimani mehanizam.

Ipak, za nekog ko vodi naizgled skladan život, nisam shvatao kako mi njoj odgovaramo, pa sam pretpostavio da joj je u glavi mnogo veći haos od onoga što pokazuje. Ne znam, u njoj postoji nešto mračno zbog čega se osećam dobro u njenom prisustvu. Čudno, zar ne? Ona se inače prema meni ponaša maksimalno kul, ali osećao sam nekakav grč, zadršku, kojom nisam znao kako da se bavim dok je bolje ne upoznam.

Debeli je, dok je vozio, mlatarao ulaznicama koje je kupio za nas petoro za koncert na koji mi se nikako nije išlo. Počeo je da peva, a Alma za njim, pa su mi objasnili da se ona amaterski bavi i pevanjem, da ima svoj bend i da utorkom nastupaju u nekom alternativnom klubu. Debeli je insistirao:

– Mogao bi, možda, ti da ubediš koleginicu da nam kaže gde nastupa, pa da dođemo da gledamo.

Almi se to nije činilo kao dobra ideja

– Hej, to mi je jedina prilika da izađem iz kuće i uživam u svom vremenu, uostalom, ništa posebno ne propuštate.

Pogledala me je zabrinuto.

Sve mi se razbistrilo, setio sam se gde sam je video

– Što se mene tiče, svakako ne bih mogao da idem, jer vrlo dobro znate da utorkom gledam striptiz.

– Ne slušaj ga, Alma, svi znamo da lupeta, prekinuo me je Riđi.

Pogledao sam je. Lice i dekolte su joj goreli, ali je ostala potpuno pribrana.

Dok smo izlazili sa parkinga, povukla me je na stranu:

– Moram da razgovaram sa tobom. Ja samo igram, volim svog muža i nikada ništa loše nisam uradila, to je samo moj ventil da ne poludim.

– Znam, inače bih te se odavno setio. Opusti se,  što se mene tiče, sad te gotivim još više.

– Ti si potpuno lud, znaš li?

Oboje smo prsnuli u smeh, dok su nas tri musketara zbunjeno gledali i dramili da požurimo unutra.

Kad smo se smestili, Ispravni me je snažno cimnuo za lakat

– Slušaj, plašili smo se da će doći do ovoga, hteli smo da ti kažemo da ne pokušavaš da napraviš glupost, šta god da si namerio, Alma nije takva, polomićemo ti noge!

– Ne brini, rekao sam, nju samo gledam.