Dragi Čarlse,

Bio sam zbunjen i nestrpljiv što ću je videti. Kao dete pre neke važne posete. Jedna je od najmlađih žena s kojima sam bio, i znam da sam ranije zbog toga osećao veliku nelagodu, a sada sam jednostavno bio – dobro. Ona oduvek ima tu moć da od velikog praska u mojoj glavi napravi red, a da jednim pokretom prsta pokrpi sve rašivene rane, bez ikakvog posebnog truda. Ne znam koren i prirodu njene moći, ali možda to i jeste ključ. Nisam se nikada ohrabrivao da je zaista dokučim i upoznam njene kvalitete. Svakako nije najlepša, ni najduhovitija, sigurno ne najmaštovitija koju sam imao, a opet je – najblagotvornija. Znam da je nepošteno što sam vrlo sebičan u svemu tome, što kada pogledam šta sam ti napisao, vidim da se hvatam za nju kao za lek. Ali, ona je takođe jedna od retkih, prema kojoj nikada nisam imao potrebu da se iživljavam, ni psihički, ni fizički. Taj prećutni uzajamni ugovor nas je i držao od početka.

Nekada sam čak pomišljao, onako pijan i drogiran, da ona možda i nije stvarna, da je to ustvari moja psiha shvatila da je dotakla dno i da mora sama sebi da pomogne. Mislio sam često da sam u tim trenucima očaja, u svojoj glavi, nemajući drugog izbora formirao takvu ženu, da me spasi.

Jednom sam, dok sam je pratio do taksija, pitao Lili sasvim tiho, da li je i ona vidi. Lili me je gledala kao retardiranog, ne progovarajući, tako da sada na osnovu svega toga ipak ne bih znao da ti kažem šta je istina..

Ako se, pak, pouzdam u činjenicu da imam memorisan broj, rekao bih da sam je čekao da dođe.

– Uželela sam te se.

– I ja tebe.

Bila je to najveća laž u istoriji čovečanstva. Oboje smo to znali. Ali, ona mi je to odmah oprostila.

– Mislila sam da pustimo neku romantičnu muziku i malo plešemo na balkonu, može?

Otvorio sam komodu u kojoj su mi stajale ploče, na šta se samo nasmejala, odmahnula glavom i pojačala zvuk na mom laptopu.

– Sam Smith, sviđa ti se?

Guzicom sam najbrže što sam mogao zatvorio vratanca, tako da sam imao utisak da su se Frank Sinatra i Andy Williams raspalili čelom o čelo.

Bili smo na balkonu, sarađivao sam, iako imam dve leve noge i uz to jednu kraću, kad se radi o plesanju.

Posle nekog vremena je otišla da se osveži, a ja sam zapalio jednu cigaru tišini. Zagledao sam se u daljinu, razmišljao sam, bio sam, usudio bih se da kažem – srećan. U zlo doba sam se osvestio i shvatio da je ona već odavno u krevetu. Bože, potpuno sam izgubio pojam o vremenu, stvarno sam najgori kreten. Sigurno su prošli sati. Požurio sam unutra. Spavala je kao dete, sa malim osmehom, izgubljena u snovima. Seo sam pored i milovao je po kosi, nikad mi nije bila lepša.

Ujutru sam pokušao da joj kažem nešto lepo ili joj predložim da provedemo dan zajedno, ali to jednostavno nisam uspeo da izgovorim.

Dok je izlazila iz auta imala je nekakav zagonetni osmeh koji mi nije dao mira celog dana. Zato sam joj poslao poruku.

– Prijalo mi je sve…zahvalan sam što te imam.

– Znam, pričaš u snu 🙂